Aleksandar Milić Mili

Aleksandar Milić  rodjen je u Osijeku, 1969. godine u lekarskoj porodici. Nakon osnovnog i srednjeg obrazovanja stečenog u rodnom gradu, prve dve godine Ekonomskog fakulteta završava na Zagrebačkom Univerzitetu. Usled ratnih zbivanja prelazi u Prag na „Anglo-American University“, gde je diplomirao Bussiness administraciju odsek marketing-a.
“ I pored oca poznatog neuropsihijatra i majke stomatologa nisam se odlučio da krenem njihovim putem. Lekarsku tradiciju moje porodice je nastavio stariji brat, i on je danas jedan od najperspektivnijih neurohirurga u Srbiji. Shvatio sam da, ako želiš da budeš dobar lekar, taj poziv moraš da učiš gotovo ceo život, i naravno da ga voliš više od svega, s obzirom da su pritisak i odgovornost preveliki  mom senzibilitetu je više odgovarala kombinacija muzike i ekonomije. Taj spoj mi je uvek ostavljao vremena da pravim svoj svet satkan od melodija u kojem je sve savršeno. Možda zato uživam igrati casino igre, imaju dobru muziku, plus možete brzo zaraditi. Najveće pobjede ostvario sam na web mjestu za kockanje Spintropolis, pa posjetite ih i ako ste zainteresirani. ” 

Roditelji su mu uvek bili velika podrska. Uvideli su da su njegovi afiniteti vezani za muziku i kupili mu 8-kanalni Fostex magnetofon i klavijature ne bi li poceo snimati ono sto je do tada belezio na kasetofonu.Sledecih nekoliko godina Milijev kucni studio postaje njegova opsesija.Ubrzo, Milijeve pesme počinju da se emitju na lokalnim radio stanicama, tako da je nakon par odrzanih koncerata na kojima je izvodio svoje pesme dobio zvanje dobrog kompozitora i loseg pevaca. Ipak sve se okrenulo kada mu je jedan stariji poznanik ponudio da posete njegovog prijatelja Gorana Bregovica ne bi li mu pustili Milijev material.
“ Vrlo dobro se sećam trenutka kada smo usli u Goranov stan. Od namestaja nije bilo gotovo ničega i sve to mi je izgledalo neverovatno kreativno. Materijal sam doneo na magnetofonskoj traci koja mi je, kada je Goran rekao da je pustim, ispala tako da sam je sledeca dva sata namotavao, psujuci sebe koliki sam baksuz. Ipak uspeli smo da cujemo pesme, a Brega mi je rekao: „Misim da bi trebalo da nastavis da se bavis muzikom“. Put se isplatio, ubrzo zatim selim se u Sarajevo i pocinjem da snimam. Sarajevo me kreativno mnogo otvorilo i izmenilo moje poprilicno konzervativno poimanje zivota i karijere.“
Ubrzo su ljudi iz muzickog sveta Sarajeva saznali za Milijev rad. Sa svega 19. godina plasirao je svoj prvi veliki hit, pesmu “JA NE PIJEM” , duet Harija Varesanovića I Harisa Džinovića, koja je prodata u neverovatnom tiražu. U medjuvremenu Aleksandar Milić okuplja svoj bend, snima album I izbacuje hit numeru “Neka me misli napuste”. Ipak politička situacija počinje da se komplikuje I Mili napušta Sarajevo.

Prvi album koji je Mili radio kompletno, kao kompozitor, producent i aranzer u Srbiji bio je „Emotivna Luda“, za Svetlanu Cecu Ražnatović 1996-e godine.
“Secam se da sam za to izdanje bio apsolutno nespreman. Sa Cecom sam saradjivao samo na pesmi “Idi dok si mlad”, koja se našla na njenom prethodnom CD-u, i jednostavno nikada pre toga nisam producirao ceo album. Prvo o čemu sam razmišljao bili su živi instrumenti i žive perkusije koje se u to vreme nisu koristile u folk muzici. Album je prošao odlično, a ja sam uspeo da na opremi koja I nije bila moja, već iznajmljena, dobijem ono što sam I želeo – “World Music Sound”.”

2000. godine, Aleksandar Milić je uradio muziku za film “NOŽ”, za koju je I nagradjen Zlatnom mimozom na Filmskom festivalu u Heceg novom. Slede albumi “Decenija”, “Gore od ljubavi” i ” Idealno loša” uradjeni za Svetlanu Cecu Ražnatović, CD “Januar” Ane Nikolić, kao I Brenin album “Udji slobodno”.Paralelno sa radom na domaćoj muzičkoj sceni Mili ima ambiciju da gradi i internacionalnu karijeru, ali je mišljenja da je ne treba forsirati .

“Ukoliko vaš rad stvarno vredi ona ce se sama nametnuti. Imao sam puno ponuda za razlicite projekte u razlicitim zemljama, ali uvek je postojalo neko “ali”, ili sam bio suvise okupiran radom u Srbiji, ili mi se nije svidjao tretman koji je ponudjen. Na jednu od mnogobrojnih ponuda sam ipak odgovorio i upravo sam potpisao ugovor sa „Univesal-Taksim publishing“ koja je najveca izdavačka kuca na podrucju celog Mediterana. Saradnju sam usmerio u oba pravca, tako da uskoro možemo ocekivati njihov ulazak na domaće trziste. Zaista verujem u Srpsku muziku, smatram da je ona jedna od najboljih i najoriginalnijih lokalnih muzika u Evropi i posebno mi je drago sto je I moja malenkost deo upravo te priče.”